Holandska istorija se nikada ne može posmatrati nezavisno od dešavanja van zemlje. To se svakako može reći za kraj osamnaestog i početak devetnaestog veka kada su Francuzi pod vladavinom malog "kaplara", Napoleona Bonaparte, imali presudan uticaj u holandskoj politici. Napoleon je bio vojskovođa koji je 1799. izvršio državni udar i zatim preuzeo vlast u Francuskoj i svim oblastima koje je osvojila francuska vojska. Potom je predvodio svoje trupe u bitkama protiv austrijskog i ruskog cara i engleskog kralja.
Car Napoleon je kao "prosvećeni despot" vladao skoro celom Evropom od 1806. godine.
Francuske trupe su uz pomoć holandskih patriota već 1795. godine osvojile Republiku sedam ujedinjenih provincija. Do 1806. godine, Batavijska republika, kako se Holandija tada zvala, bila je zvanično nezavisna od Francuske, iako se malo toga dešavalo bez francuskog odobrenja. Godine 1806. Napoleon je proglasio svog brata Luja za kralja Republike sedam ujedinjenih nizozemskih provincija, čime je ona postala kraljevina. Time je postavljen temelj budućoj monarhiji. Godine 1810. Napoleon je svrgnuo svog brata sa prestola i pripojio Republiku francuskom carstvu. Tri godine kasnije, Napoleon je poražen i proteran na Elbu. Holandija je ponovo postala nezavisna.
U ovom periodu evropske istorije, Napoleon je, dakle, imao vodeću ulogu. Od velikog značaja je činjenica da je u oblastima kojima je vladao, modernizovao upravu i sudstvo. Uveo je, takođe, i mere za dužinu i težinu. Pored toga, uveo je i matičnu službu i time obavezao sve građane da usvoje prezime.
Holanđani su bili podeljeni po pitanju ovih inovacija. Neki su smatrali da je Napoleonov kodeks, Francuski građanski zakonik, ogroman napredak u odnosu na lokalne zakone. Novi zakonik je, naime, stvorio pravnu državu u kojoj su svi građani ravnopravni pred zakonom, a sudstvo javno. Protivnici su smatrali da Napoleon nije uzeo u obzir različite lokalne običaje i zakone. Uvođenje vojne obaveze je takođe izazvalo negodovanje, naročito kada je, zbog stalnih ratova, potreba za vojnicima bila povećana.
Nakon pada Napoleona, niko nije ni pomišljao da odbaci njegove promene. Tako je Napoleonov zakonik nastavio da postoji, kao i mnoge druge novine.
