Тај наранџасти осећај

Спорт повезује

Када се холандски спортисти одрже на највишем нивоу, појединачно или као тим, појављује се Оранге Феелинг: улице су украшене наранџастом бојом, а људи имају најобичнију наранчасту опрему. Холандски лав, који је традиционално симбол снаге, свеприсутан је.

Periode
Tijd van televisie en computer

Историја
Од краја шеснаестог до краја осамнаестог века „Наранџаста“ је политички симбол повезан са орангистима: присталицама куће наранчастих стадиона. Наранчаста боја повезује се са идентитетом холандске нације. У периодима стране владавине, попут Наполеонових година и Другог светског рата, наранџаста боја пружа отпор против страних угњетача.

Последњих година, наранџасти осећај углавном игра неполитичку, повезујућу улогу. Она се повезује са растућом жељом за солидарношћу у друштву у којем разлике између људи и група постају све шире. Тај осећај се манифестује, на пример, у приликама попут краљичиног рођендана (од 2013. године, краљев рођендан), државног празника који се први пут слави крајем деветнаестог века. Али, такође, у време несигурности и кризе, „наранџаста“ може људима пружити нешто на чему могу да се држе и осећај повезаности.

Спортски хероји и хероине
Оранге Феелинг последњих деценија посебно инспиришу холандски спортисти који учествују у важним међународним утакмицама или турнирима. Своју земљу представљају, појединачно или као тим. Током игара, јавност види како Холандија ступа у акцију, бетонирана од стране спортисте или тима. То изазива осећај националне солидарности. Спорт у брзинском клизању редовно преузима водећу улогу у том погледу. Догађај попут Елфстедентоцхта, маратона на клизању који је водио прошлост једанаест историјских градова у Фриесланду, а који је први пут одржан 1909. године, комбинује осећај групе са појединачним врхунским наступима. До средине 1960-их, догађаји брзинског клизања први су се похвалили галеријама наранџасте боје и наранџастим шеширима.

Холандска историја спорта садржи многе спортске хероје и спортске хероине. Неки од њих дугују своју славу не само спортским достигнућима, већ и ширем друштвено-културном утицају. Једна таква хероина је Фанни Бланкерс-Коен (1918-2004), која као спортиста постаје легенда када освоји четири златне медаље током Олимпијских игара 1948. То је чини светским узором за спортске жене, јер је показала да жене подједнако су способни да се такмиче. Фудбалер Јохан Цруијфф (1947-2016), чији изузетни талент срушава кућу у клубовима попут Ајака и ФЦ Барцелоне, још је један спортиста који је стекао светску славу. Његова личност додаје његово име: он је израван и обогаћује холандски језик криијфским једнослојевима попут „елк надеел хеб з’н воордеел“ [сваки недостатак има своју предност].

Фудбал
Иако се Оранге Феелинг протеже у готово свим спортовима, фудбал је и даље најпопуларнији спорт у Холандији. Није ни чудо што се истинска Оранге Цразе може појавити посебно током међународних фудбалских првенстава. 1974, наранџасти осећај у фудбалу поприма огромне размере. Холандски тим је изборио финале Светског првенства, али само промашио светску титулу након пораза од Немачке. То се откупљује освајањем европске титуле током Европског првенства 1988. године. Холандски тим који се такмичи на Светском купу 1998. године у Француској је разнобојан који одражава мултикултуралну природу Холандије. У лето 2017. године Холанђанке освајају Европско првенство у фудбалу. У Холандији финале гледа огромних 4,1 милиона телевизијских гледалаца, а Лавице су одане почаст на великој церемонији у Утрецхту. Ова победа означава крајњи пробој женског фудбала у Холандији. Кроз векове Оранге је на тај начин одражавао спортске и друштвене промене у холандском полдору.

Овај текст је преведен аутоматски.

De kleur oranje

Wie tegenwoordig "Nederland" zegt, denkt al snel aan de kleur oranje. Maar de kleur oranje was in Nederland lange tijd een politiek symbool van een bepaalde groep. Van eind 16^e tot eind 18^e eeuw gebruiken de ‘orangisten’ de kleur om hun steun te uiten voor de stadhouders uit het Huis van Oranje. Ze zetten zich af tegen hun politieke tegenstanders, de patriotten.

Vanaf 1800 verdwijnt het politieke aspect langzamerhand en wordt oranje steeds meer het symbool van het land Nederland.
Oranje als kleur van het verzet

Tijdens de Tweede Wereldoorlog (1940-1945) is Nederland bezet door nazi-Duitsland. Mensen laten met allerlei oranje voorwerpen, zoals hangertjes, speldjes en armbanden, zien dat zij vóór het Nederlandse koningshuis zijn en tégen de Duitse bezetter. Oranje is hierdoor de kleur van verzet, van ‘wij tegen zij’.

Naast oranje zijn rood-wit-blauw populaire verzetskleuren. Zo hangen sommige mensen bewust hun wasgoed in de rood-wit-blauwe volgorde aan de waslijn, tot ergernis van Duitse soldaten. Oranje en het rood-wit-blauw spelen op deze manier een verbindende rol tussen Nederlanders.
Saamhorigheid, het gevoel bij elkaar te horen

Mensen worden vaak beoordeeld op hun geloof of land van herkomst. Dat zorgt voor verwijdering: "Jij bent anders dan ik." Tegelijkertijd groeit er een verlangen bij elkaar te horen. Nationale ‘saamhorigheid’, het gevoel bij elkaar te horen, wordt opgeroepen bij een nationale feestdag zoals Koningsdag. Iedereen gaat in het oranje verkleed over straat, doet mee aan een spelletje koekhappen, eet een oranje-tompouce of verkoopt oude spullen op de plaatselijke rommelmarkt.
Oranjegekleurde tribunes

Vanaf halverwege de jaren ’60 kleuren de eerste tribunes oranje. Dat begint in de schaatssport, want veel wedstrijden worden gewonnen door de nationale schaatshelden Ard Schenk en Kees Verkerk. In het oranje gehuld zijn mensen onderdeel van de successen van ‘Ard en Keessie’.
Eenheid en succes

In Nederland uiten mensen niet snel hun trots op het land. Zij staan niet vaak uitbundig met de Nederlandse vlag te zwaaien. Dit verandert tijdens sportwedstrijden. Nederlandse sporters en sportploegen laten dan het gevoel ontstaan dat een klein land als Nederland tot grote prestaties in staat is: ‘Wij zijn de beste en wij worden wereldkampioen!’ Iedereen maakt deel uit van de eenheid en het succes. De trots op het land wordt geuit door gekleed in het oranje naar een sportwedstrijd te gaan.

Geef toestemming voor cookies om externe inhoud weer te geven. Cookie-instellingen wijzigen
Johan Cruijff, een sportheld

Van welke sporter, sportster of sportploeg ben jij fan? In de jaren ’60 en ’70 van de vorige eeuw beantwoordden mensen deze vraag regelmatig met: “Johan Cruijff” (1947-2016). ‘De nummer 14’ verovert met zijn weergaloze acties over de hele wereld miljoenen supportersharten.

Naast zijn uitzonderlijke voetballende kwaliteiten is hij wereldberoemd vanwege zijn persoonlijkheid. Cruijff zegt wat hij denkt en vult de Nederlandse taal aan met cruijffiaanse uitspraken, zoals “Ieder nadeel heb zijn voordeel” en “Als wij de bal hebben, kunnen hun niet scoren”.
Voetbal en de oranjegekte

Elke internationale sportwedstrijd waaraan Nederlanders meedoen, kan het Oranjegevoel opwekken. Dit gevoel kan in het bijzonder worden opgewekt door voetbal, de meest populaire sport van Nederland. Bij internationale voetbalkampioenschappen kan sprake zijn van een ware 'oranjegekte'.

De Nederlandse voetbalmannen en -vrouwen bereiken een aantal keer de finale van een Europees- en wereldkampioenschap. Straten worden oranje versierd, mensen trekken de meest vreemde oranje uitdossingen aan en kijken gezamenlijk de wedstrijd.
Oranje, een spiegel van de maatschappij

De voetbalvrouwen illustreren een ontwikkeling. Tegenwoordig spelen in Nederland veel meer vrouwen voetbal dan tien jaar geleden. En met succes! De ‘Oranjeleeuwinnen’ slagen er in 2017 in Europees kampioen te worden. In Nederland zien ruim vier miljoen televisiekijkers de Oranjeleeuwinnen in de finale winnen van Denemarken.

Al eerder laat een veelkleurige Oranje-elftal, dat tijdens het wereldkampioenschap voetbal van 1998 in actie komt, zien dat Nederland een multiculturele samenleving is geworden. Het is een land waarin mensen met verschillende culturen met elkaar samen leven.