"Velika ekonomska kriza" ili "velika depresija" termin je kojim se često označava period između 1929. i 1940 godine. U pitanju je dugački period koji karakterišu ekonomski sunovrat i velika nezaposlenost. Kriza je otpočela u oktobru 1929. godine krahom američke berze i ubrzo je zahvatila i ostatak sveta.
Broj nezaposlenih 1930. godine u Holandiji je iznosio oko 150.000, dok je 1935. nezaposlenost dostigla vrhunac sa 600.000 ljudi bez posla. Nakon toga, broj nezaposlenih se donekle smanjio, međutim, sve do rata stotine hiljada ljudi bilo je bez posla. Nikada pre toga nezaposlenost u Holandiji nije dostigla toliko velike razmere niti je trajala toliko dugo. Svaki četvrti radnik u Holandiji bio je više od godinu dana nezaposlen.
Vlada je odlučila da finansijski pomogne nezaposlenima. Smatralo se da "pomoć" ne bi smela da bude previsoka, u suprotnom bi nezaposleni postali lenji. Dobijali su sumu koja je bila dovoljna da pokrije troškove stanarine i osnovnog obroka. Za izlaske, sport ili garderobu nisu imali novca. Kako bi se izbeglo zapošljavanje nezaposlenih na crno, morali su dva puta dnevno da se jave službi za kontrolu nezaposlenih. Ovo je bilo veoma ponižavajuće za nezaposlene. Pored toga mogli su da budu prisiljeni i da učestvuju u radnima akcijama. Tako je moglo da se desi da nezaposleni nastavnik mora lopatom da kopa kanale ili brane. Iz tog doba datiraju veliki javni radovi poput izgradnje Amsterdamske šume.
Kolejnova vlada se odlučila za dalje mere štednje. Budžet je morao da bude balansiran, a Kolejn je dugo odbijao da menja vrednost holandskog guldena. Ovakva politika štednje naišla je pre svega na kritiku socijalista, koji su smatrali da vlada treba čvršće da vodi ekonomiju.
Pošto je vlada bila nemoćna da reši krizu, veliki broj Holanđana je počeo da sumnja u parlamentarnu demokratiju: činilo se da ovaj sistem podstiče podele i nedostatak odlučnosti. Međutim, ovakva kritika nije dovela do prelivanja glasova ka krajnjoj levici ili desnici na izborima. Velike demokratske partije su zadržale znatan broj svojih pristalica. Nacionalsocijalistički pokret, koji je propagirao moćno vođstvo, je ostao mala desničarska partija sa malim brojem pristalica.
Nakon Drugog Svetskog rata, pojavile su se nove ideje o načinu rešavanja problema nezaposlenosti. Nezaposlenima se pristupalo humanije i sa više poverenja. A pored toga, vlast se više trudila da pomogne nezaposlenima pri traženju posla.
